RSS

Atina za jedan dan

12 авг

Plaka, Akropolis, Agora, oko 11.00h

– druga grupa objekata –

Plaka

Od Zevsovog hrama sam presao Amalias ulicu, a put me je sam naveo ka Plaki, slikovitom istorijskom kraju pod Akropolisom prepoznatljivom po lavirintskim ulicama i neoklasicnoj arhitekturi. Da nisam imao potrebe za kupovinom baterija, Plaku verovatno ne bih ni video. Cak do skora nisam uopste obratio paznju na karti da za taj kraj stoji Plaka, sve dok me prijatelj nije upitao jesam li prosao Plakom, na sta ja nisam imao odgovor, ali sam nakon toga proverio mapu Atine i ustanovi da sam ipak prosao. Uske ulicice pune raznih prodavnica sa suvenirima, restoranima i kafeima, to je Plaka. Tu se nalazi i nekoliko muzeja,na koje ja nisam naisao posto nisam zalazio dublje. Fotografisem Spomenik Lysikrates-u (Monument to Lysikrates) i vracam se putem kojim sam i usao u Plaku i stizem na ulaz u Akropolis.

IMG_1102_resize

Akropolis

Akropolis je 156m visoka litica od krecnjaka, koja kruniše grad.

“Jasno vidljivi iz bilo kojeg dela Atine, savršeno uravnoteženi i blještavo beli stubovi hrama Partenon, ponosno se uzdižu naspram plavog neba u pozadini, kao besmrtni simbol ljudskog duha i genijalnosti”

E, a sad malo istorije:

Arheoloska iskopavanja koja su izvedena na padinama i ravnim terenima Akropoljskog uzvisenja, dokazala su da je ova velika sveta litica prvi put nastanjena u neolitskom periodu, pre nekih 6000 hiljada godina!!! Tokom vekova, mala naselja su se prosirivala i na susedne oblasti oko brda Pniks, Agore i Keramikosa. Prvi hramovi od kamena, koji su zamenili hramove od drveta, izgradjeni su pocetkom 6. veka p.n.e. Za vrijeme Persijskih ratova Akropolj je bio opljackan . Velicanstveni spomenici koji se danas na ovim prostorima mogu videti, datiraju iz “zlatnog“ Perikleovog perida kada su obnovljeni, oko 460-429 godine p.n.e. Od tog doba, i tokom celog Srednjeg veka, Akropolj je ostao skoro netaknut. Mnogobrojni osvajaci izvrsili su dodatna utvrdjivanja, ukrasavanja i izmene na Akropolju. 429. godine n.e. hramovi su pretvoreni u hriscanske crkve, a kasnije, pod turskom okupacijom, Partenon je pretvoren u dzamiju. Za vrijeme opsade Atine, od strane Mlecana 1687. godine, neke od gradevina su delimicno bile ostecene topovskim djuladima i vatrom koja je dva dana besnela.

Kao sto sam vec napomenuo, karta stoji 12€ i vazi za jos 5 lokacija. Krecem ka brdu naoruzan novim baterijama u fotoaparatu. Tek sto podjoh, jedan azijat me ljubazno startova da ga uslikam sa Akropoljom u pozadini, ali tako nekako ljubazno da mi na pamet padose dve stvari: prvo “Dal je moguce da je tako fin?”, a onda mi pade na pamet i nova pesma Severine “Da nisi mozda gej?”. No, salu na stranu, uslikah ga i nastavih ka prvoj starini u kompleksu, Dionisovom teatru.

Dionisov teatar

Dionisov teatar (Theatre Of Dionysos) je bio glavni teatar otvorenog neba u staroj Grckoj, prvi kameni teatar ikada napravljen i mesto rodjenja Grcke tragedije. Posvecen Dionisu, bogu igre i vina, teatar je mogao da primi oko 17.000 ljudi, cineci tako idealnu lokaciju za najvecu staro Grcku pozorisnu proslavu, Dionysia-u. Penjem se dalje, ka uzvisenju iznad teatra koje pruza dobro mesto za slikanje istog.

IMG_1111_resize

Sledece na sta nailazim su ostaci hrama za lecenje i raznih stubova, sto u celini sto u delovima. Pada koji foto i idem dalje.

IMG_1112_resize IMG_1113_resize

Odeon Herodesa Atikusa

Odeon Herodesa Atikusa (Odeon of Herodes Atticus) je kameni teatar izgradjen 161 n.e. od strane Herodes Atticus u secanje na njegovu zenu i koriscen je za muzicke koncerte sa kapacitetom od 5.000 mesta, a obnovljen je 1950 mermerom i od tada je u upotrebi svake godine u sklopu Atinskog festivala koji traje od juna do septembra. Kako ga posmatramo sa visine, teatar izgleda bas duboko, tj. tribine su bas strme.

IMG_1114_resize

Jos malo hoda i stizem pred kapije gornjeg grada gde reke ljudi ulaze i izlaze kroz kapiju Propylaea-e.

Kada se pogleda pravo na ulaz u Akropolis, iznad, sa desne strane se nalazi omaleni hram “Nike“, boginje Pobede (Temple of Athena Nike), koji je sagradjen za vreme Peloponeskog rata koji je trajao 30 godina. U moru ljudi tih trenutaka, nisam ni primetio da je iznad mene hram “Nike“, zastajem na trenutak, pucam aparatom na Propylaea-e, i krecem ka njoj.

Propileja

Propyleja (Propylaea) je monumentalna kapija bazirana na originalnoj Propylaea koja je sluzila kao ulaz u Akropolis. Branderburska kapija u Berlinu (Brandenburg Gate) i Propileja (Propylaea) u Minhenu su specificne kopije centralnog dela Propylaea-e sa Akropolisa. Izgradnja je pocela pod perikleom 437 p.n.e. a prekinuta je 432 p.n.e. od kada stoji ne zavrsena do danasnjih dana. Penjem se stepenicam korak po korak jer je guzva ogromna i prolazim kroz njene brojne stubove, nakon cega se otvara pogled ni na sta drugo do gornji grad na kome dominira Partenon.

IMG_1118_resize

Partenon

I jos malo istorije:

Partenon (Parthenon), nestvaran u svojoj jednostavnosti oblika, gradjevina koja je širom sveta poznata po svojoj arhitektonskoj lepoti i harmoniji, je hram koji je posvecen devici ( grcki parthena znaci devica ) Atini. Sagradjen je od pendelijskog mermera u dorskom stilu u 5 veku p.n.e na istom mestu gdje su se prethodno nalazila dva starija hrama. Na temeljima hramova koje su Persijanci uništili, sagradjen je Partenon. Ovaj hram zidali su arhitekti Iktinos i Kalikratis, a cuveni vajar Fidije sa svojim ucenicima izradio je sve skulpture kao i kip (statuu) boginje Atine Partenos. Ova statua je bila od zlata i slonove kosti, 9m visoka i stajala je na postolju visokom 2m dok je ogrtac boginje bio od zlata i težak 450 kg. Kip je odnesen u 4 vieku n.e. u Carigrad gde je nestao. Postoji danas samo jedna kopija ovog kipa (Atini-Varvaki) u nacionalnom arheološkom muzeju u Atini.

IMG_1122_resize

Godine 630. n.e. Partenon je pretvoren u hrišcansku bogomolju posvecenu Sv. Sofiji, a kasnije Devici Mariji. Posle tog vremena kako Partenon tako i ostale pravoslavne crkve postadoše rimsko-katolicke ciji su biskupi imali sedište na Akropolju.

1460-te godine Partenon je pretvoren u džamiju i tada je sazidan minaret.

Za vreme opsade, Venecijanci su, po naredenju generala Morozinija bombardovali Partenon sa brda Muson (danas brdo Filopapos). Kada je granata ispaljena iz topa pala na Partenon (koji su Turci koristili kao arsenal, u kojem je bila smeštena velika kolicina baruta verujuci da ce ga Venecijanci poštedeti) granata je probila krov i zapalila barut koji je eksplodirao. Od eksplozije se srušio veliki deo tog jedinstvenog spomenika. To je bila jedna od najvecih nesreca koja je ikad zadesila taj spomenik Akropolja.

IMG_1131_resize

Izmedju 1688 i 1749 godine Turci su ponovo na Akropolju. Tada su izgradili malu džamiju unutar samog porušenog Partenona. Ta džamija je bila porušena i 1842 godine zapoceti su radovi oko cišcenja unutrašnjog diela Partenona.

IMG_1148_resize

Partenon izgleda nestvarno, sa jedne strane je skoro ceo, dok je sa druge razrusen. Ogroman je i visok, i stvarno je kao kruna Akropolisa. Tu oko njega se nalaze jos neke sitne stvarcice poput, ostataka raznih stubova itd. Sa ceone strane se nalazi i Muzej, u koji nisam ulazio jer je bio zatvoren. Dalje, na sasvim drugom kraju od ulaza na Akropolis se nalazi mali plato sa jarbolom na kome se vijori Grcka zastava. Odatle put vas vodi nazad ka Propylaea-i, samo drugom stranom gde se prolazi pored drugog bitnog objekta na gornje gradu, Erechtheum-a.

IMG_1157_resize IMG_1127_resize IMG_1132_resize

Erechtheum

Erechtheum je anticki Grcki hram koji se nalazi na severnoj strani Akropolja. Cuven je po svojoj strukturi koja je u isto vreme elegantna i neobicna. Hram je izgradjen izmedju 421 i 407 p.n.e. u jonskom stilu i dobio je naziv po legendarnom Grckom heroju Erichthonius-u. Odatle silazim mermernim strmim stepenicama pored hrama i nastavljam ka izlazu.

IMG_1125_resize
IMG_1158_resize

Agora, izlaz sa Akropolja

IMG_1167_resize

Prolazim kroz Propylaea-ju i spustam se sada suprotnom stranom od one kojom sam dosao. Na izlasku iz Propylaea-je se pruza pogled na Anticki javni trg (Ancient Agora), gde uz mnogobrojne ostatke jos stoji Theseion-ov hram (Temple of Hephaestus) sagradjen u 5 veku p.n.e i Areopagus brdo. Tu je ujedno i dobro mesto za slikanje Agore, sto i cinim. Ispod Propylaea-e se nalazi manja kapija pod imenom Beule (Beule Gate), prolazim i spustam se sa Akropolisa. Na kraju puta koji ide blago nizbrdo levo se ide ka izlazu, a desno ka Agori. Ipak, zbog prevelike trenutne temperature koja se priblizavala maksimalnoj temperaturi toga toga dana koja je u Atini dostigla i 37 stepeni, ja skrecem levo u potragu za osvezenjem. Nakon 20m, levo se nalaze musko/zenski WC-i, gde se osvezavam i nastavljam ka izlazu. Chim sam napustio kapije Akropolisa ugledao sam kiosk gde sam kupio Hladnu vodu i neko energetsko pice, konsultovao se sa kartom i uputio ulicom Apostolou Pavlou ka Thissio stanici zelene metro linije, kojom cu se vratiti do Omonie. Kretajuci se kaldrmom, belezim autenticne ulicice i sokake, dok sa desne strane ostavljam za sobom prostor Agore. Ulazim na stanicu i preracunavam se sa vremenom. Kako znam da vozove za povratak imam u 13.21h IC-Ekspres koji je duplo skuplji i u 14.53h voz kojim sam dosao, ipak moram drugim, jer tesko da mogu stici za prvi, dok kupim kartu, nesto za jelo itd…

IMG_1175_resize IMG_1176_resize IMG_1179_resize

Advertisements
 
4 коментара

Објављено од стране на август 12, 2008 in Putovanja

 

Ознаке: , , , , , , , , , , , ,

4 responses to “Atina za jedan dan

  1. Marina

    јануар 31, 2009 at 20:49

    Hvala na ovako detaljnom opisu. Cene se neće izmeniti za ovo leto, bar ne mnogo, a mi baš planiramo da obiđemo Atinu. Da li bi se isplatilo da se uzme neki smeštaj, samostalno u Atini? Koliko je ona skuplja od Paralije?
    Pozdrav, Marina

     
  2. ludvikandrija

    фебруар 1, 2009 at 12:05

    Iskreno, nisam obracao paznju na smestaj u Atini! Ali ako planirate da se zadrzite dva tri dana, nacicete sigurno neki hotelchic, pa da na miru obidjete, zaista prelep grad.

    Sto se tiche celog odmora, mislim da se moze medju ovim linkovima iznad pronaci i neki info ili ponuda smestaja u Atini. U svakom slucaju, sve informacije se uglavnom mogu pronaci na netu.

    Cene su uglavnom iste i u Parali-i i u Atini, sto ose tiche hrane i sl. Sto se smestaja tiche, ne bih znao, sigurno je nesto skuplje, ali ne verujem da je nesto preterano.

    Ja ove godine imam u planu da obidjem severni deo Grcke, tj. da mi baza bude mozda neko letovalishte na Halkidikiju, a da odatle idem do Soluna i Waterland-a.

     
  3. Sladjana

    јануар 24, 2011 at 23:13

    Sve pohvale za opis. Stvarno jako korisno. Ako se odlucimo za Atinu u sopstvenoj reziji, ovo ce nam biti plan obilazaka! Bar za pocetak.
    Pozdrav!

     
  4. marimari

    јул 30, 2011 at 16:58

    Želim pre svega da se zahvalim na korisnim informacijama koje su nam poslužile prilikom obilaska Atine iz Katerinija a koje sam pročitala na vašem blogu neposredno pred letovanje u Paraliji.
    Mi smo išli istim vozom u ponoć i putovali 10 sati jer se voz pokvario.Proveli smo ceo dan u Atini kojom smo oduševljeni i vratili se istim vozom opet u ponoć iz Atine do Katerinja,ovog puta za 5 sati.Dve uzastopne noći u vozu je naporno pogotovo sa detetom a i putnici su uglavnom crnci,Afganistanci i imigranti iz Albanije a ni ostali putnici baš nisu za pohvalu.
    Jedna napomena u vezi rezervacija sedišta u vozu – na stanici Katerini uz kupljenu kartu ne dobijate broj sedišta,što nije strašno ako idete do Soluna za sat vremena pa možete i da odstojite.KARTE SA OZNAČENIM SEDIŠTEM ( relacija Katerini – Atina) SE MOGU KUPITI U SOLUNU BILO NA SAMOJ STANICI BILO U EKSPOZITURI GRČKE ŽELEZNICE – OSE – NA ARISTOTELOVOM TRGU U SAMOM CENTRU SOLUNA( radno vreme je do 15 h).Ovo je važno jer je put do Atine vozom dug ( U našem slučaju 10 sati zbog kvara) a voz je uvek prepun i mnogo ljudi stoji.Mi smo morali da se izborimo za naša sedišta sa nekim imigrantima iako su bila numerisana.Ovo se odnosi na onaj najejeftinji voz gde je povratna do Atine oko 26 e.
    Hvala na korisnim infomacijama i što se tiče atinskog metroa koji zaista štedi vreme u obilasku ovog ogromnog grada. Pozdrav 🙂

    Mali poklon čuvena pesma Mikisa Teodorakisa — Voz polazi u 8 sati ,voz za Katerini

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: