RSS

Atina za jedan dan

12 авг

Atina za 1 dan (vodic)

Athens for 1 day (guide)

Paralia-Katerini, polazak, 23.25h – 00.00h

Iz centra Paralije (Paralia) hvatam Bus br.1 koji saobraca na liniji Paralija – Katerini, i putujem nekih 15-ak minuta do Zeleznicke stanice. Stanica na kojoj treba sici je odmah nakon prvog i jedinog nadvoznjaka na koji cete naici, a koji ustvari i sluzi za prelaz preko pruge tj. samog ulaska pruge u stanicu. Od stanice do Zeleznicke imate jos samo par minuta pesice, a nakon dolaska u istu taman toliko vremena da se upoznate sa redom voznje (ukoliko niste vec unapred), a koji kazuje da vozova za Atinu ima u 00.00h i 00.30h. Razlika je ta da je prvi voz klasican, a drugi sa spavacim kolima. Cena karte Katerini-Atina za prvi voz bez ikakve rezervacije je 12.60€. Kupujem kartu i cekam…

Katerini-Atina, putovanje vozom, 00.10h – 05.45h

Voz kasni 10min. Ulazim u voz koji je na moje zaprepascenje pun. Ej ljudi, ponoc je, a voz pun!!! Ne znam kako je to kod nas, nisam se vozio vozom u Srbiji ko zna koliko godina, ali sam pretpostavljao da ce voz biti prazan, ipak prevario sam se. Kako sam u Grckoj bio u predsezoni, u vreme dok su studenti jos uvek aktivni, dobro je bilo sto sam ugledao jedno prazno mesto. Zavalio sam se u sediste, dok je preko puta mene jedna zena najopustenije spavala preko dva sedista. Bacio sam slusalice u usi, pustio laganu pop-rock muziku i pripremio se za putesestvije. Chim je voz krenuo, bilo mi je jasno da se vozim u necemu sto je mnogo brze nego li bilo koji nas prevoznik, bilo to autobuski ili zeleznicki. Odusevljenje na delu, ali je problem sto je mrkli mrak, te je tesko videti kuda i kako se ide.

Nailazile su omanje stanice redom, Lefkada, Leptokaria… i sve je bilo ok dok ne dodjosmo do Larise (Larissa) glavnog grada oblasti Tesalija (Thessaly) kad pocese da ulaze putnici i da dizu one koji su sedeli masuci nekim kartama. Da sam znao da je dobiti svoje sediste u vozu toliki problem, isao bih bus-om za Atinu, ali sad bese kasno. Pravio sam se blesav dok ne naidjose neki i pocese da mi masu sa kartama sa rezervacijama. Pade mi mrak na ochi. Ustadoh i sa momkom koji je usao zajedno samnom u Kateriniju, izadjosmo iz dela sa sedistima i naslonismo se na zidove u delu izmedju vagona. “Bedak” rekoh, al sta je tu je, valjda ce neko izaci i osloboditi neko mesto na nekoj od sledecih stanica, tesim se.

Prolazili su sati, cuci, dizi se, protezi utrnute noge, a pruga samo tandrce i kljuca mi u mozak. Dodje mi trenutak kad mi pade na pamet da izadjem na sledecoj stanici i da se vratim za Katerini, al preovlada zdrav razum te ostadoh u vozu. Da sam izasao, ko zna kada bih docekao sledeci voz nazad i samo bi mi propao dan, te bih se posle toga osecao jos gore. Idemo dalje, pokusavaj da dremas cuceci, pokusavaj da dremas stojeci, a na sat mi se i negleda, jer mi se cini da mi vreme nikad sporije prolazi.

Nakon 3.5 sata mucenja, poceh da razledam ima li slobodnih mesta, jer na dobrom (chitaj dugom) delu puta nije ni bilo stanica, i nakon nekog vremena i neke stanice na koju nisam obratio paznju, ugledah oslobodjeno mesto i brzim korakom se uvalih u sediste. Ipak, voznja je trajala jos taman toliko da se malo okrepim pred Atinu, jer je ubrzo pocelo da svice i pocele su da se naziru bele zgradice od po 4 do 5 spratova sto je nagovestilo da ulazimo u prigradska naselja Atine, a samim tim da cemo brzo doci i do stanice.

Atina

Larissa stanica

I negde oko 5.45h prispesmo u Larissa-u, glavnu zeleznicku stanicu Atine. Kako je glavna zeleznicka stanica Atine, zgrada i uopste ceo objekat stanice je skroman, dva protocna koloseka koji funkcionisu i zgrada duz njih koja nije ni pridji glavnoj zeleznickoj stanici u Beogradu sto se velicine i arhitekture tice, ali na nasu zalost, vozovi, brzina kojim idu, tacnost, uredjenje stanice i gotovo svi ostali detalji koji nisu vezani za arhitekruru i velicinu stanice idu u korist Larisse. Osvezih se u urednom WC-u i napustih objekat, u potrazi za stanicom Crvene metro linije, koja sece Larissa stanicu, samo pod zemljom.

Ispred zgrade se nalazi veliki pano sa mapom sa svim linijama Attiko metroa, dok se sa druge strane panoa nalazi mapa prostora oko Larissa stanice i oznacenim metro stanicama odakle se moze videti da je ulazak za stanicu metroa tacno iza vas, stepenicama. Uputih se pod zemlju, i tu se ima sta videti, to je ono za chime Beograd zudi, za chime ce zudeti verovatno vecno, to je ono sto Atinu chini metropolom, a Beograd ne. Beli mermer na sve strane, touchscreen automati za kupovinu karata koji bi kod nas verovatno bili razbijeni, sto zbog toga da ne budu citavi, sto zbog toga da bi bili opravdanje za nemanje karata prilikom kontrole i gomila putokaza koji vise nad vama i koji vam kazuju kuda treba ici za zeljeni pravac metro linije. Kupih dnevnu kartu koja kosta 3€, cekirah je na automatu koji ukuca vreme cekiranja te se do tog vremena sledeceg dana mozete voziti na tu karticu (24h) i uputih se ka peronu za Omonia stanicu i istoimeni trg. Crvena linija (Line 2) Attiko metroa je najdublja i najbrza, dakle pravi “teski” metro, koji napustam na drugoj stanici u potrazi za Zelenom linijom (Line 1) koja ce me odvesti ka Pireju (Piraeus), koji je zacrtan na mojoj mapi Atine kao prvi za posetu.

IMG_1206_resize

Omonia stanica

Omonia je jedna od cetiri stanice na kojima se ukrstaju po dve linije metroa, u ovom slucaju crvena i zelena linija. Kroz mrezu putokaza, hodnika i stepenica se penjem i napustam underground i ulazim u Zelenu liniju, prvu sagradjenu liniju Attiko metroa i upucujem se ka Pireju. Zelena linija samo malim delom kroz jezgro grada, tacnije nekoliko stanica ide pod zemljom, dok ostalim tokom ide nad zemljom. Na nekim delovima se tokom prokopavanja metro trase nailazilo na iskopine, koje se sada mogu videti sa strane iz metroa. Trasa linije je sva u zelenilu, drvecu i lijanderima. Stanice su sve u belom mermeru, i sve su “kao pod konac”. Svaka stanica ima isti sadrzaj bitan za ceo metro sistem i sadrzaj za trenutnu lokaciju. Po polasku, govorna mashina sa prijatnim zenskim glasom najavljuje sledecu stanicu na grckom i engleskom jeziku, a ukoliko se ne snalazite, iznad svakih vrata se nalazi mapa sa stanicama za potvrdu, te zabune ne bih smelo da bude. Predposlednja stanica ka Pireju je za Karaiskakis stadion, stadion Olympiacos-a, dok se sa druge strane nalazi stadion Mira i Prijateljstva (Peace and Friendship Stadium).

Advertisements
 
4 коментара

Објављено од стране на август 12, 2008 in Putovanja

 

Ознаке: , , , , , , , , , , , ,

4 responses to “Atina za jedan dan

  1. Marina

    јануар 31, 2009 at 20:49

    Hvala na ovako detaljnom opisu. Cene se neće izmeniti za ovo leto, bar ne mnogo, a mi baš planiramo da obiđemo Atinu. Da li bi se isplatilo da se uzme neki smeštaj, samostalno u Atini? Koliko je ona skuplja od Paralije?
    Pozdrav, Marina

     
  2. ludvikandrija

    фебруар 1, 2009 at 12:05

    Iskreno, nisam obracao paznju na smestaj u Atini! Ali ako planirate da se zadrzite dva tri dana, nacicete sigurno neki hotelchic, pa da na miru obidjete, zaista prelep grad.

    Sto se tiche celog odmora, mislim da se moze medju ovim linkovima iznad pronaci i neki info ili ponuda smestaja u Atini. U svakom slucaju, sve informacije se uglavnom mogu pronaci na netu.

    Cene su uglavnom iste i u Parali-i i u Atini, sto ose tiche hrane i sl. Sto se smestaja tiche, ne bih znao, sigurno je nesto skuplje, ali ne verujem da je nesto preterano.

    Ja ove godine imam u planu da obidjem severni deo Grcke, tj. da mi baza bude mozda neko letovalishte na Halkidikiju, a da odatle idem do Soluna i Waterland-a.

     
  3. Sladjana

    јануар 24, 2011 at 23:13

    Sve pohvale za opis. Stvarno jako korisno. Ako se odlucimo za Atinu u sopstvenoj reziji, ovo ce nam biti plan obilazaka! Bar za pocetak.
    Pozdrav!

     
  4. marimari

    јул 30, 2011 at 16:58

    Želim pre svega da se zahvalim na korisnim informacijama koje su nam poslužile prilikom obilaska Atine iz Katerinija a koje sam pročitala na vašem blogu neposredno pred letovanje u Paraliji.
    Mi smo išli istim vozom u ponoć i putovali 10 sati jer se voz pokvario.Proveli smo ceo dan u Atini kojom smo oduševljeni i vratili se istim vozom opet u ponoć iz Atine do Katerinja,ovog puta za 5 sati.Dve uzastopne noći u vozu je naporno pogotovo sa detetom a i putnici su uglavnom crnci,Afganistanci i imigranti iz Albanije a ni ostali putnici baš nisu za pohvalu.
    Jedna napomena u vezi rezervacija sedišta u vozu – na stanici Katerini uz kupljenu kartu ne dobijate broj sedišta,što nije strašno ako idete do Soluna za sat vremena pa možete i da odstojite.KARTE SA OZNAČENIM SEDIŠTEM ( relacija Katerini – Atina) SE MOGU KUPITI U SOLUNU BILO NA SAMOJ STANICI BILO U EKSPOZITURI GRČKE ŽELEZNICE – OSE – NA ARISTOTELOVOM TRGU U SAMOM CENTRU SOLUNA( radno vreme je do 15 h).Ovo je važno jer je put do Atine vozom dug ( U našem slučaju 10 sati zbog kvara) a voz je uvek prepun i mnogo ljudi stoji.Mi smo morali da se izborimo za naša sedišta sa nekim imigrantima iako su bila numerisana.Ovo se odnosi na onaj najejeftinji voz gde je povratna do Atine oko 26 e.
    Hvala na korisnim infomacijama i što se tiče atinskog metroa koji zaista štedi vreme u obilasku ovog ogromnog grada. Pozdrav 🙂

    Mali poklon čuvena pesma Mikisa Teodorakisa — Voz polazi u 8 sati ,voz za Katerini

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: