Atina za jedan dan

Atina za 1 dan (vodic)

Athens for 1 day (guide)

Paralia-Katerini, polazak, 23.25h – 00.00h

Iz centra Paralije (Paralia) hvatam Bus br.1 koji saobraca na liniji Paralija – Katerini, i putujem nekih 15-ak minuta do Zeleznicke stanice. Stanica na kojoj treba sici je odmah nakon prvog i jedinog nadvoznjaka na koji cete naici, a koji ustvari i sluzi za prelaz preko pruge tj. samog ulaska pruge u stanicu. Od stanice do Zeleznicke imate jos samo par minuta pesice, a nakon dolaska u istu taman toliko vremena da se upoznate sa redom voznje (ukoliko niste vec unapred), a koji kazuje da vozova za Atinu ima u 00.00h i 00.30h. Razlika je ta da je prvi voz klasican, a drugi sa spavacim kolima. Cena karte Katerini-Atina za prvi voz bez ikakve rezervacije je 12.60€. Kupujem kartu i cekam…

Katerini-Atina, putovanje vozom, 00.10h – 05.45h

Voz kasni 10min. Ulazim u voz koji je na moje zaprepascenje pun. Ej ljudi, ponoc je, a voz pun!!! Ne znam kako je to kod nas, nisam se vozio vozom u Srbiji ko zna koliko godina, ali sam pretpostavljao da ce voz biti prazan, ipak prevario sam se. Kako sam u Grckoj bio u predsezoni, u vreme dok su studenti jos uvek aktivni, dobro je bilo sto sam ugledao jedno prazno mesto. Zavalio sam se u sediste, dok je preko puta mene jedna zena najopustenije spavala preko dva sedista. Bacio sam slusalice u usi, pustio laganu pop-rock muziku i pripremio se za putesestvije. Chim je voz krenuo, bilo mi je jasno da se vozim u necemu sto je mnogo brze nego li bilo koji nas prevoznik, bilo to autobuski ili zeleznicki. Odusevljenje na delu, ali je problem sto je mrkli mrak, te je tesko videti kuda i kako se ide.

Nailazile su omanje stanice redom, Lefkada, Leptokaria… i sve je bilo ok dok ne dodjosmo do Larise (Larissa) glavnog grada oblasti Tesalija (Thessaly) kad pocese da ulaze putnici i da dizu one koji su sedeli masuci nekim kartama. Da sam znao da je dobiti svoje sediste u vozu toliki problem, isao bih bus-om za Atinu, ali sad bese kasno. Pravio sam se blesav dok ne naidjose neki i pocese da mi masu sa kartama sa rezervacijama. Pade mi mrak na ochi. Ustadoh i sa momkom koji je usao zajedno samnom u Kateriniju, izadjosmo iz dela sa sedistima i naslonismo se na zidove u delu izmedju vagona. “Bedak” rekoh, al sta je tu je, valjda ce neko izaci i osloboditi neko mesto na nekoj od sledecih stanica, tesim se.

Prolazili su sati, cuci, dizi se, protezi utrnute noge, a pruga samo tandrce i kljuca mi u mozak. Dodje mi trenutak kad mi pade na pamet da izadjem na sledecoj stanici i da se vratim za Katerini, al preovlada zdrav razum te ostadoh u vozu. Da sam izasao, ko zna kada bih docekao sledeci voz nazad i samo bi mi propao dan, te bih se posle toga osecao jos gore. Idemo dalje, pokusavaj da dremas cuceci, pokusavaj da dremas stojeci, a na sat mi se i negleda, jer mi se cini da mi vreme nikad sporije prolazi.

Nakon 3.5 sata mucenja, poceh da razledam ima li slobodnih mesta, jer na dobrom (chitaj dugom) delu puta nije ni bilo stanica, i nakon nekog vremena i neke stanice na koju nisam obratio paznju, ugledah oslobodjeno mesto i brzim korakom se uvalih u sediste. Ipak, voznja je trajala jos taman toliko da se malo okrepim pred Atinu, jer je ubrzo pocelo da svice i pocele su da se naziru bele zgradice od po 4 do 5 spratova sto je nagovestilo da ulazimo u prigradska naselja Atine, a samim tim da cemo brzo doci i do stanice.

Atina

Larissa stanica

I negde oko 5.45h prispesmo u Larissa-u, glavnu zeleznicku stanicu Atine. Kako je glavna zeleznicka stanica Atine, zgrada i uopste ceo objekat stanice je skroman, dva protocna koloseka koji funkcionisu i zgrada duz njih koja nije ni pridji glavnoj zeleznickoj stanici u Beogradu sto se velicine i arhitekture tice, ali na nasu zalost, vozovi, brzina kojim idu, tacnost, uredjenje stanice i gotovo svi ostali detalji koji nisu vezani za arhitekruru i velicinu stanice idu u korist Larisse. Osvezih se u urednom WC-u i napustih objekat, u potrazi za stanicom Crvene metro linije, koja sece Larissa stanicu, samo pod zemljom.

Ispred zgrade se nalazi veliki pano sa mapom sa svim linijama Attiko metroa, dok se sa druge strane panoa nalazi mapa prostora oko Larissa stanice i oznacenim metro stanicama odakle se moze videti da je ulazak za stanicu metroa tacno iza vas, stepenicama. Uputih se pod zemlju, i tu se ima sta videti, to je ono za chime Beograd zudi, za chime ce zudeti verovatno vecno, to je ono sto Atinu chini metropolom, a Beograd ne. Beli mermer na sve strane, touchscreen automati za kupovinu karata koji bi kod nas verovatno bili razbijeni, sto zbog toga da ne budu citavi, sto zbog toga da bi bili opravdanje za nemanje karata prilikom kontrole i gomila putokaza koji vise nad vama i koji vam kazuju kuda treba ici za zeljeni pravac metro linije. Kupih dnevnu kartu koja kosta 3€, cekirah je na automatu koji ukuca vreme cekiranja te se do tog vremena sledeceg dana mozete voziti na tu karticu (24h) i uputih se ka peronu za Omonia stanicu i istoimeni trg. Crvena linija (Line 2) Attiko metroa je najdublja i najbrza, dakle pravi “teski” metro, koji napustam na drugoj stanici u potrazi za Zelenom linijom (Line 1) koja ce me odvesti ka Pireju (Piraeus), koji je zacrtan na mojoj mapi Atine kao prvi za posetu.

Omonia stanica

Omonia je jedna od cetiri stanice na kojima se ukrstaju po dve linije metroa, u ovom slucaju crvena i zelena linija. Kroz mrezu putokaza, hodnika i stepenica se penjem i napustam underground i ulazim u Zelenu liniju, prvu sagradjenu liniju Attiko metroa i upucujem se ka Pireju. Zelena linija samo malim delom kroz jezgro grada, tacnije nekoliko stanica ide pod zemljom, dok ostalim tokom ide nad zemljom. Na nekim delovima se tokom prokopavanja metro trase nailazilo na iskopine, koje se sada mogu videti sa strane iz metroa. Trasa linije je sva u zelenilu, drvecu i lijanderima. Stanice su sve u belom mermeru, i sve su “kao pod konac”. Svaka stanica ima isti sadrzaj bitan za ceo metro sistem i sadrzaj za trenutnu lokaciju. Po polasku, govorna mashina sa prijatnim zenskim glasom najavljuje sledecu stanicu na grckom i engleskom jeziku, a ukoliko se ne snalazite, iznad svakih vrata se nalazi mapa sa stanicama za potvrdu, te zabune ne bih smelo da bude. Predposlednja stanica ka Pireju je za Karaiskakis stadion, stadion Olympiacos-a, dok se sa druge strane nalazi stadion Mira i Prijateljstva (Peace and Friendship Stadium).

Стране: 1 2 3 4 5